OJA ŠO SOM!

Uvod: Oja so som!

Vo nijena mua prica, ne se trudim da bidem popularen, ne stvaram nikakva karijera, od nikogo ne som platen. A jes da som napaten, zatija javno se derem. Od nekogo ne som ni prihvaten a od nekogo som pogresno svaten. A ti od oja sve nesco ako si svatif. Pogodi koj se vratif!! 

1 strofa: 

Axy crew nosi kruna, za svakujego majmuna, uzbuna! I ovaja zbuna. Vruc veter ope duna. Laf po laf, stih po stih, po bogat od Cirih. Reper, dzanker, panker, alj cenim ljidzi po karakter. 

I uvek isti ja ka so som bif do cvera, pisujem, pisujem jer nesco me tera. Ti ne zns kakvo je mucene, sabaala vo 5 doodza nesco i velji; ovaja je sega na ret.

Me muci, me tera, mi velji da moram. Alj kucica lajet, ne, nece ge poljam! Jer neje oja rec Iluminati so zbori, oja je srce za Islam so se bori.

2 strofa:

Temna soba, penkalo, ja i prazen papir. Bez svetlo, pisujem vo temnina ka vampir. So oja ne pametujem, nit nekogo savetujem, ni saveti vase ne cujem - ne ve mi primecujem.

12-sta godina som pocnaf da pisujem, repujem, tija so imam da kazem, kazujem. Znaci preterujem, tija so veljet, ne ge cujem. Od oja ne zaradujem, javno pred svi recujem:

So imam da kazem, sve na videlo. Dete culo za rep, culo a ne videlo. Pa pisuje komentaro; “ej te moljim ubi se, poljaj od negde frlji se, obesi se” MA GUBI SE!!!

3 strofa:

I sve takve iste se, jer im reklje; bristre se. Alj so da napisaje, za mene ope, glupe se! Ne se krove “oni”, od doma take ge naucilje. Pa sega se izrodi ka izrodi so ge izrodilje.

Steta, glupost seta. Ja ce kazem svuje pa bas me briga komu smeta i komu som meta. Ne se praim zn’n i ako imam 24 ljeta. Jer ja tudze gajljina ne gajljujem, a ne gajljujem ni muje; zas da se opterecujem ka druk mi ge gajljuje?

Pa ne cujem koj za kogo so rekof, jer jenos som se opekof, i tija mi bila pouka ka poruka ilji mozda savet; da gljedam sebe a ne druge so radet.

4 strofa: 

Alj ljudzi se proste, malove i glupe, vo glaca imaje um alj pven je so rupe. Najvise mrzet tija so vidzet vo ogljedalo, a ja da som ka svi, nikomu ne bi smetalo; da bataljim penkalo, da ne mi radi kefalo, da sedim sve na srecelo i da raspravam selo.

Srce oja vrelo, vo svakua strofa so se cedi. Stare vikaje: Ne vredi. Alj okej, svakua pesma za mene neka sedi. Neka sedi tuje, za dusa. Bas me briga koj ne slusa i slusa, koj se nervira koj razbira, i koj ne bira. 

Alj kujzne, mozda i uspem vo oja rep. Ja ce kazem so misljim, makr mi bif uvek prazen dzep. I da nemam za ljep, ce nastavim da repam. I ka ce panem na prosjacki stap, so nego ce pocnem da tepam.